Belgrade Charm

Sanja Pokrajac

Belgrade charm -capital of Serbia

Guide and Conversations in Serbian

Translated by : Fatima Immacolata Pretta

Copyright © 2020 Sanja Pokrajac

INTRODUCTION

The Serbian capital is situated between the two rivers, the Sava and the Danube and is one of the most fascinating and most visited cities in Eastern Europe. It attracts many tourists from all over the world for the immense hospitality of the Serbian people, for the excellent homemade gastronomy that it offers, for its historical architecture, sacred art and of course for the nonstop entertainment. The vitality of this city is truly extraordinary. Passing by the most famous Belgrade street, Кнез МихајловаKnez Mihajlova (Knes Mihàilova) where there are museums, exhibitions and cultural centres, or Скадарлија-Skadarlija with Bohemian charm (Skadarlia) full of taverns and restaurants with live music, You will be followed by the brass band, saxophones, violins and contrabasses playing the cheerful Balkan folk, or a band playing jazz, blues, classical or rock music. A true fusion of music, spoken world languages and people of all ages dancing and having fun until dawn everywhere. On the Sava river there are a lot of underground clubs, some really trendy and all made on rafts called splavovi, where all night long you can dance to the rhythm of rock, techno, folk or pop music. The bathing part is located on the Sava River peninsula, which is called Ада Циганлија-Ada Ciganlija (Adda Zigànlia) where fun is guaranteed in all seasons. Don’t miss the Belgrade Fortress (Калемегдан-Kalemègdan) and its open air exhibitions. It takes a whole day to get to know its entire history. You will see underground Roman wells, the church Ружица-Ružica (Rùjiza), casemates, other underground rooms and a collection that for 70 years now has been attracting tourists who come to see tanks

HISTORY OF BELGRADE

and heavy artillery exhibits. The zoo mosaic is also a must. They are mosaics made mostly with glass and stones on the Kalemegdan wall by Belgrade university students. It represents a gallery of 440 mosaics of all the animals in the world. Теразије-Terazije (Teràsie) Street is the heart of Belgrade, and if you find yourself at number 20 and hear the notes of the piano, go and taste the famous Москва шнит-Moskva šnit (Mosskva shnit) cake made of cream, almonds, sour cherries and pineapple, the trademark of the historic and beautiful Москва-Moskva (Mosskva) Hotel. In Tašmajdan Park, Ташмајдан (Tashmàidan) is the Church of St. Mark and the Temple of the Three Saints, also called the Russian Church in memory of the many Russian immigrants in Belgrade after the October Revolution. To explore the historic cave Ресава-Resava (Ressava) in the village of Јеловац (Ielovaz). Crypt of the Temple of St. Sava – Храм Светог Саве -Hram Svetog Save (Hram Ssvetogh Ssave) needs no words. The Historical Museum of Yugoslavia is specially built by the city of Belgrade to give the birthday present to the Yugoslav President Tito. On Крунска-Krunska Street, 51 is the interactive museum of Nikola Tesla-Никола Тесла with the urn and the collection of posthumous masks of the great Serbian scientist. Don’t miss the Гардош кула-Gardoš kula (Ghardosh kula), the built tower of the four monumental towers celebrating 1000 years of the Hungarian state and the old Zemun-Земун, Semun, a Habsburg land, the largest of 17 Belgrade municipalities. The most popular urban nightlife of pop, jazz and blues music can be found in the complex of clubs built in the former beer factory on Цетињска-Cetinjska Street, 15 (Zetignska). The Serbian people are a mild and hospitable people. The religion is predominantly Orthodox Christian. The currency of the country is the Serbian dinar (RSD). Urban transport is well organized and taxi service is not too expensive. For those who want to stop for some reason in Belgrade, you can also find apartments near the centre at low cost. To always have internet, just buy a Serbian card.

SERBIAN GASTRONOMY

Many Serbian restaurants offer a wide selection of spirits made in their cellars. Serbs are well known for their plum brandy, шљивовица-šljivovica (scglìvoviza), brandy, лозовача-lozovača (lòsovacia), pears, виљамовка-viljamovka (vìgliamovka), apples, јабуковача-jabukovača (iàbukovacia), herbal schnapps, траварица-travarica (tràvariza), quince, дуњевача-dunjevača (dùgnevacia), apricot, кајсијевача-kajsijevača (kàisievacia) and many others. There are also many excellent wines such as Merlot, Sauvignon, Cabernet, Morava, Tamjanika (Tamiànica), Regent, etc., made by local wineries. Serbian specialties are mostly BBQ meat such as mixed meat consisting of ribs, skewers, cold cuts, hamburgers and the famous ćevapi-cievapi (meatballs in flat bread) and кајмак-kajmak (kàimak), a creamy cheese famous in Serbia. The steak from Карађорђе-Karadjordje (Kàragiorgie) of veal is delicious. Winter dish is the famous сарма-sàrma (meat rolls in cabbage leaf), or meat-filled peppers, boiled shank cooked with spices, beans with pork ribs, ђувеч-djuveč (giùveci) or pork with baked vegetables, fish soup, fried fish, ajvar (aìvar), the very famous pepper sauce, pita (pitta) which is puff pastry filled with cheese (famous гибаница-gibanica-ghibàniza), pitta with meat (бурек-burek), pitta with vegetables (зељаница-zeljanica – segliàniza), or pitta with apples (јабуковача-jabukovača -iàbukovacia). Туршија – Turšija (tùrscia) is a salad and is a mixture of sour vegetables. Баклава-Baklàva is a cake made with nuts in the puff pastry. And to digest, it can be followed with a nice шприцер-špricer (shprizer) made of white wine and soda. In almost all restaurants there are also Italian dishes that are very popular in Serbia.

ALPHABET

The official writing in Serbia is the Serbian Cyrillic alphabet consisting of 30 letters:

A,A (А)

Б,B (B)

В,V (V)

Г,G (GH)

Д,D (D)

Ђ, Đ (GI)

Е,E (E)

Ж,Ž (J)

З,Z (S)

И,I (I)

Ј,J (J)

К,K (K)

Л,L (L)

Љ,Lj (GLI)

M,M (M)

Н,N (N)

Њ,Nj (GN)

О,O (O)

П,P (P)

Р,R (R)

С,S (SS)

Т,T (T)

Ћ,Ć (CI)

У,U (U)

Ф,F (F)

Х,H(H)

Ц,C (Z)

Ч,Č (CI)

Џ,Dž (GI)

Ш,Š(SH)

Although Cyrillic is the official writing, Latin characters are quite common in Serbia.

GREETINGS /ПОЗДРАВИ POZDRAVI/ POSDRAVI

Welcome/Добро дошли/Dobro došli/ Dobro dòscli

To health/ Наздравље/Nazdravlje/ Nàsdravglie

Good morning / Dobar dan/ Добар дан/

Dobar dan Goodbye /Довиђења / Doviđenja / Dovigiègna

Have a good trip / Срећан пут / Srećan put/ Srècian put

CONVERSATIONS/РАЗГОВОРИ/ RAZGOVORI/RASGHOVORI

How are you? Како сте? Kako ste? Kakko ste?

Well, thank you, and you? Хвала, добро, а Ви? Hvala, dobro, a Vi? Hvala, dobro, a Vi?

Do you understand me? Разумете ли ме? Razumete li me? Rasùmete li me?

I understand everything /Све разумем / Sve razumem / Sve rasùmem.

Do you speak English or Serbian? /Говорите ли енглески или српски ? / Govorite li engleski ili srpski? / Ghòvorite li èngleski ili ssrpski?

Yes, I speak a little Serbian / Да, говорим мало српски / Da, govorim malo srpski / Da, ghòvorim malo ssrpski.

I don’t understand / Не разумем / Ne razumem / Ne rasùmem. How do you pronounce this word? / Како се изговара ова реч? Kako se izgovara ova reč? Kakko sse isghòvara ova rèci?

Please repeat it / Поновите, молим Вас / Ponovite, molim Vas / Ponòvite, mòlim vass.

What’s her name? / Како се зовете? / Kako se zovete?/ Kakko se sòvete?

My name is…/ Ја се зовем…/Ja se zovem…/Ia sse sòvem…

What time is it? Колико је сати? Koliko je sati? Kòliko ie ssati?

It is eight minus ten /Десет до осам/ Deset do osam/ Desset do ossam.

It’s half past five/ Пет и тридесет/ Pet i trideset/ Pet i trìdesset.

It is 9:00 a.m. and 9:00 p.m. /Девет и петнаест/ Devet i petnaest/ Dèvet i pètnaesst.

What’s the weather like? Какво је време? Kakvo je vreme? Kakvo ie vreme?

Today is a beautiful day /Данас је предиван дан/ Danas je predivan dan/ Danass ie prèdivan dan.

When can I see you?

Када се можемо видети? Kada se možemo videti? Kada se mòjemo videtti?

Where can we meet? Где се можемо наћи? Gde se možemo naći? Ghde se mòjemo nacii?

I live in… / Ја живим у… / Ja živim u…/ Ia jivim u…

How old are you? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imash ghòdina?

Yes-no, thank you / Да-Не, хвала/ Da-Ne, hvala/ Da- Ne, hvala. Have you ever been to Serbia? Јесте ли икада били у Србији ? Jeste li ikada bili u Srbiji? Ieste li ìkada bili u Ssrbiii?

Nice to meet you/ Драго ми је што смо се упознали/ Drago mi je što smo se upoznali/ Dragho mi ie shto smo se ùposnali.

See you tonight? Видимо се вечерас? Vidimo se večeras? Vidimo se vecìerass?

Excuse me /Извините/ Izvinite/ Isvinitte. Please / Молим / Molim/ Molim.

Today is 1 January / Данас је први јануар /Danas je prvi januar / Danass ie prvi iànuar.

Happy New Year / Срећна Нова година / Srećna Nova godina / Srècina Nova ghòdina.

Happy birthday / Срећан рођендан / Srećan rođendan / Srècian rògiendan.

I was born on 11 August / Рођен-рођена сам једанаестог августа/ Rođen-rođena sam jedanaestog avgusta/ Rògien-rògiena ssam iedànaesstogh avghusta.

I’m 30 and you? Имам тридесет година, а ти? Imam trideset godina, a ti? Imam trìdesset ghòdina, a ti?

CONVERSATIONS/РАЗГОВОРИ/RAZGOVORI/RASGHOVORI

I am not married / Нисам ожењен/ Nisam oženjen/ Nissam òjegnen.

Meet my friend / Представићу ти мог пријатеља/ Predstaviću ti mog prijatelja/ Prèdsstaviciu ti mogh prìateglia.

Have we met before? Јесмо ли се већ видели? Jesmo li se već videli? Jessmo li sse veci vìdeli?

How old are you? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imash ghòdina?

How many do you give me? Колико ми дајеш? Koliko mi daješ? Koliko mi dàiesh?

I would give you 25 years / Дао бих ти двадесет пет година/ Dao bih ti dvadeset pet godina/ Dao bih ti dvàdeset pet ghòdina?

You are very kind / Ви сте много љубазни/ Vi ste mnogo ljubazni/ Vi sste mnogho gliùbasni.

Can I see you tonight? Можемо ли се видети вечерас? Možemo li se videti večeras? Mòjemo li sse vìdetti vecìerass?

It‘s love at first sight / То је љубав на први поглед/ To je ljubav na prvi pogled/ To ie gliubav na prvi pòghled.

I will pick you up by car /Доћи ћу аутом по тебе/ Doći ću autom po tebe/ Doci ciu àutom po tebe.

Can I have your phone number? Могу ли добити твој број телефона? Mogu li dobiti tvoj broj telefona? Mòghu li dòbitti tvoi broi telefona?

Let’s have lunch together / Ручајмо заједно/ Ručajmo zajedno/ Rùciaimo sàiedno.

Shall we take a walk? Хоћемо ли прошетати? Hoćemo li prošetati ? Hòciemo li proshètatti?

I apologise for the delay / Извините што касним/ Izvinite što kasnim/ Isvinitte shto kassnim.

Shall we dance? Хоћемо ли плесати? Hoćemo li plesati? Hòciemo li plessatti.

It was a nice evening / Вечерас је било лепо/ Večeras je bilo lepo/ Vecìerass ie bilo lepo.

Thank you for your hospitality / Хвала на вашем-твом гостопримству/ Hvala na vašem-tvom gostoprimstvu/ Hvala na vashem-tvom ghòsstoprimstvu.

Is she your girlfriend? Она је твоја девојка? Ona je tvoja devojka? Ona ie tvoia dèvoika?

This is my brother / Он је мој брат/ On je moj brat/ On ie moi brat.

See you Saturday at… / Видимо се у суботу у… / vidimo se u subotu u…/ Vidimo sse u ssubottu u…

Sorry I can’t come / Жао ми је, не могу доћи/ Žao mi je, ne mogu doći/ Jao mi ie, ne mòghu doci.

I am happy to have met you / Драго ми је да сам те упознао/ Drago mi je da sam te upoznao/ Dragho mi ie da ssam te upòsnao.

CARDINAL NUMBERS / КАРДИНАЛНИ БРОЈЕВИ / KARDINALNI BROJEVI / KARDINALNI BROIEVI

0 zero / нула / nula / nulla

1 one / један / jedan/ iedan

2 two /два / dva / dua

3 three /три/ tri / tri

4 four / четири / četiri / cietiri

5 five/ пет/pet / pet

6 six / шест/ šest/ shest

7 seven /седам / sedam / ssedam

8 eight / осам /osam / ossam

9 nine /девет / devet / devet

10 ten /десет / deset / desset

11 eleven /једанаест /jedanaest /iedanaesst

12 twelve / дванаест / dvanaest / duanaesst

13 thirteen /тринаест trinaest /trinaesst

14 fourteen/четрнаест/četrnaest/cietrnaesst

15 fifteen /петнаест / petnaest/petnaesst

16 sixteen / шеснаест / šesnaest /sciessnaest

17 seventeen /седамнаест/sedamnaest/ssedamnaesst

18 eighteen/осамнаест/osamnaest/ossamnaesst

19 nineteen /деветнаест/devetnaest/devetnaesst

20 twenty /двадесет/dvadeset/dvadesset

21 twenty-one /двадесетједан /dvadeset jedan/dvadesset iedan

30 thirty/тридесет/trideset/tridesset

40 forty/четрдесет/četrdeset/cietrdesset

50 fifty/педесет/pedeset/pedesset

60 sixty /шездесет/šezdeset/shesdesset

70 seventy /седамдесет/sedamdeset/ssedamdesset

80 eighty/осамдесет/osamdeset/ossamdesset

90 ninety /деведесет/devedeset/devedesset

1009 hundred/сто/sto/ssto

200 two hundred/двесто/dvesto/dvessto

300 three hundred /тристо/tristo/trissto

400 four hundred /четристо/četristo/cietrissto

500 five hundred /петсто/petsto/petssto

600 six hundred /шесто/šesto/shessto

700 seven hundred /седамсто/sedamsto/ssèdamssto

800 eight hundred /осамсто/osamsto/òssamssto

900 nine hundred /деветсто/devetsto/devvetssto

1000 thousand/хиљада/hiljada/hìgliada

2000 two thousand/две хиљаде/dve hiljade/dve hìgliade

3000 three thousand /три хиљаде/tri hiljade/tri hìgliade

3330 three thousand three hundred and thirty/ трихиљадетристотридесет/trihiljadetristotrideset/tri higliade trissto tridesset

8022 eight thousand and twenty-two

/осамхиљада двадесетдва/osam hiljada dvadeset dva/ ossam higliada dvadesset dva

55000 fifty-five thousand/ педесет петхиљада /pedeset pet hiljada/pedesset pet higliada

1 million/милион/milion/million

1 billion/милијарда/milijarda/miliarda

ORDINAL NUMBERS /РЕДНИ БРОЈЕВИ/ REDNI BROJEVI / REDNI BROIEVI

1. first/први/prvi/prvi

2. second/други/druggi/drughi

3. third/трећи/trecii/trecii

4. fourth/четврти/četvrti/cietvrti

5. fifth/пети/peti/peti

6. sixth / шести /šesti/sciessti

7. seventh /седми/sedmi/ssedmi

8. eighth/осми/osmi /ossmi

9. ninth /девети/deveti/deveti

10. tenth /десети/deseti/desseti

11. eleventh /једанаести/jedanaesti/Iedanaessti

12. twelfth /дванаести/dvanaesti/dvanaessti

13. thirteenth /тринаести/trinaesti/trinaessti

14. fourteenth/четрнаести/četrnaesti/cietrnaessti

15. fifteen /петнаести/petnaesti/petnaessti

16. sixteenth /шеснаести/šesnaesti/shessnaessti

17. seventeenth /седамнаести/sedamnaesti/ssedamnaessti

18. eighteenth /осамнаести/osamnaesti/ossamnaessti

19. ninetheenth /деветнаести/devetnaesti/devettnaessti

20. twentieth /двадесети/dvadeseti/dvadesseti

30. thirtieth /тридесети/trideseti/tridesseti

90. ninetieth /деведесети/devedeseti/devedesseti

100. cent /стоти/stoti/sstoti

1000. thousandth /хиљадити/hiljaditi/higliaditi

MEASURES/МЕРЕ/MERE/MERE

1/3 a third/трећина/trećina/treciina

1/4 a quarter/четвртина/četrvrtina/cietvrtina

3/4 three quarters/три четвртине/tri četvrtine/tri cietvrtine

1/5 a fifth/једна петина/ jedna petina/iedna pettina

1/2 half /половина/polovina/pollovina

a couple/пар/par/par

one dozen/туцет/tucet/tuzet

once/једанпут/jedanput/iedanput

twice/двапут/dvaput/dvaput

the number/бројка/brojka/broika

MONTHS OF THE YEAR/МЕСЕЦИ У ГОДИНИ/ MESECI U GODINI/MESSEZI U GHODINI

January/ јануар /januar/ìanuar

February/фебруар/februar/februar

March/март/mart/mart

April/април/april/april

May/мај/maj/mai

June/ јуни /june/iuni

July/ јули /juli/iuli

August/август/avgust/avghust

September/ септембар /septembar/sseptembar

October/октобар/oktobar/oktobar

November/новембар/novembar/novembar

December/децембар/decembar/dezembar

In December I’m going to Belgrade to celebrate New Year’s Eve.

У децембру ћу ићи у Београд на прославу Нове Године.

U decembru ću ići u Beograd na proslavu Nove Godine.

U dezembru ciu icii u Beoghrad na prosslavu Nove Ghòdine.

In September I went to Belgrade to visit my friends.

У септембру сам ишао у Београд да посетим моје пријатеље.

U septembru sam išao u Beograd da posetim moje prijatelje.

U septembru ssam ishao u Beoghrad da possetim moie prìateglie.

THE FOUR SEASONS/ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА/ ČETIRI GODIŠNJA DOBA/CIETIRI GHODISHGNA DOBA

spring/пролеће/proleće/prolecie summer/лето/leto/letto autumn/jесен/jesen/iessen winter/зима/zima/sima

I’m going to enjoy the mountains this winter.

Ове зиме уживам на планини.

Ove zime uživam na planini.

Ove sime ujivam na planini.

Next spring I will go to the lake.

Следећег пролећа ићи ћу на језеро.

Sledećeg proleća ići ću na jezero.

Slèdecieg prólecia icii ciu na iesero.

In autumn I will go to the countryside.

На јесен ћу ићи на село.

Na jesen ću ići na selo.

Na iessen ciu icii na sselo.

Last summer I went to the sea.

Прошлог лета сaм био на мору.

Prošlog leta sam bio na moru.

Proshlog leta ssam bio na moru.

BEST WISHES/ ЧЕСТИТКЕ/ ČESTITKE/CIESSTITKE

Happy New Year/ Срећна Нова Година/ Srećna Nova godina/ Srècina Nova Ghòdina

Happy Easter/ Срећан Ускрс/ Srećan Uskrs/ Srècian Usskrs

Happy birthday/ Срећан рођендан/ Srećan rođendan/ Srècian rògiendan

Happy Name Day/ Срећан имендан/ Srećan imendan/ Srècian ìmendan

My sincere wishes for your graduation/ Моје искрене честитке за диплому/ Moje iskrene čestitke za diplomu/ Moie isskrene ciesstitke sa diplòmu.

BORDER/ ГРАНИЦА / GRANICA/ GRANIZA

Entry-Exit/ Улаз-Излаз/ Ulaz-Izlaz/ Ulas-Islas

Border/ Граница/ Granica/ Gràniza

Passport, please/ Пасош, молим/ Pasoš, molim/ Passosh, mòlim.

Where are you going? Где путујете? Gde putujete? Ghde putuiete?

I’m going to Belgrade/ Идем у Београд/ Idem u Beograd/ Idem u Beoghrad.

How long will you stay? Колико остајете? Koliko ostajete? Koliko ostaiete?

I’ll stay for five days/ Остајем пет дана/ Ostajem pet dana/ Osstaiem pet dana.

Do you have anything to declare? Имате ли нешто за пријавити? Imate li nešto za prijaviti? Imate li neshto sa priaviti?

I have nothing/ Немам ништа/ Nemam ništa/ Nemam nishta.

This passport has expired/ Овај пасош је истекао/ Ovaj pasoš je istekao/ Ovai pasosh ie isstekao.

Open the trunk, please/ Отворите гепек, молим/ Otvorite gepek, molim/ Otvorite ghepek, molim.

All in order, have a good trip/Све је у реду, срећан пут/ Sve je u redu, srećan put/ Sve ie u redu, srècian put.

Customs Office/Царина/Carina/Zàrinna

Customs declaration/Царинска декларација/Carinska deklaracija/Zarinsska deklarazia

Subject to customs /За царињење/Za carinjenje/Sa zarignegne

Customs-exempt/Ослобoђено царине/ Oslobođeno carine/

Oslobogieno zarine

TRAVEL BY CAR/ПУТОВАЊЕ- АУТОМ/ PUTOVANJE AUTOM/PUTOVAGNE AUTOМ

Where does this road go? Где води овај пут? Gde vodi ovaj put? Ghde vodi ovai put?

Can you park here? Може ли се овде паркирати? Može li se ovde parkirati? Móje li se ovde parkirati?

Does this road lead to…? Овај пут води у…? Ovaj put vodi u…? Ovai put vodi u…?

What’s the shortest way to…? Који је најкраћи пут за…? Koji je najkraći put za…? Koi ie naikracii put sa…?

First (second, third) left-right/ Прва (друга, трећа) лево-десно/ Prva (druga, treća) levo-desno/ Prva (drugha, trècia) levodessno.

Where is the nearest garage? Где је најближа гаража? Gde je najbliža garaža? Ghde ie naiblijia garaja?

Where is the nearest gas station? Где је најближа бензинска станица? Gde je najbliža benzinska stanica? Ghde ie naiblija benzinska stàniza?

Fill her up, please/ Пун резервоар, молим/ Pun rezervoar, molim/ Pun reservoar, molim.

Do I have to pay at the cash register? Морам платити на каси? Moram platiti na kasi? Moram platitti na kassi?

How long till the highway? Колико још треба до аутопута?

Koliko još treba do autoputa? Koliko iosh treba do autoputa?

What is the police number? Који је број полиције? Koji je broj policije? Koi ie broi policije?

Is the port far from here? Је ли лука далеко одавде? Je li luka daleko odavde? Ie li luka daleko odavde?

What is the speed limit? Колика је дозвољена брзина? Kolika je dozvoljena brzina? Kolika iе dòsvogliena brsina?

AIRPORT/ АЕРОДРОМ/ AERODROM/ AERODROM

I need to change my reservation/ Морам променити резервацију/ Moram promeniti rezervaciju/ Moram promèniti reservaziu.

When does the first plane leave for…? Кадa полази први авион за…? Kada polazi prvi avion za…? Kada polasi prvi avion sa…?

Give me the window seat/ Дајте ми место до прозора/ Dajte mi mesto do prozora/ Daite mi messto do pròsora.

I would like to rent the car for three days/ Хтео бих изнајмити ауто на три дана/ Hteo bih iznajmiti auto na tri dana/ Hteo bi isàimiti auto na tri dana.

Where can I find the taxi – train that takes me to the city? Где могу наћи воз-такси за град? Gde mogu naći voz-taxi za grad? Ghde moghu nacii vos-taxi sa ghrad?

How long is the trip? Колико траје пут? Koliko traje put? Koliko traie put?

Passport ID card, please/ Пасош-личну карту, молим/ Pasoš-ličnu kartu, molim/ Pasosh-licinu kartu, molim

How much is the one-way ticket? Колико кошта карта у једном правцу-повратна? Koliko košta karta u jednom pravcu-povratna? Koliko koshta karta u iednom pravzu-pòvratna?

Where do you pick up the luggage? Где се подиже пртљаг? Gde se podiže prtljag ? Ghde se podije prtgliagh?

My luggage has been damaged/ Мој пртљаг је је оштећен/ Moj prtljag je oštećen/ Moi prtgliagh ie òshtecien

Where’s the exit-in? Где се налази излаз-улаз? Gde se nalazi izlaz-ulaz? Ghde se nàlasi islas-ulas?

TRAIN/ ВОЗ/ VOZ/ VOS

Railway station/ Железничка станица/ Železnička stanica/

Jèlesnicika stàniza

When does the train leave? Када полази воз? Kada polazi voz? Kada pòlasi vos?

Is the train late? Воз касни? Voz kasni? Vos kassni?

Is this seat free? Је ли слободно ово место? Je li slobodno ovo mesto? Ie li sslobodno ovo messto?

Where is the dining car? Где се налази вагон ресторан? Gde se nalazi vagon restoran? Ghde sse nàlasi vaghon resstoran?

Get off at the next stop/ Силазимо на следећој станици/ Silazimo na sledećoj stanici/ Ssìlasimo na sslèdecioi stànizi.

From which track does the train leave for…/ Са ког перона полази воз за…/ Sa kog perona polazi voz za…/ Ssa kogh peròna pòlasi vos sa…

I would like to insure my luggage/ Желим осигурати мој пртљаг/ Želim osigurati moj prtljag/ Jelim ossighurati moi prtgliagh.

How much is the one-way ticket for…/ Колико кошта карта у једном правцу за…/ Koliko košta karta u jednom pravcu za…/ Koliko koshta karta u iednom pravzu sa…

The train from… is it late? Воз који долази из…касни? Voz koji dolazi iz…kasni? Vos koi dòlasi is…kassni?

Give me a return ticket for…second class/ Дајте ми повратну карту за…у другој класи/ Dajte mi povratnu kartu za…u drugoj klasi/ Daite mi pòvratnu kartu sa…u drughoi klassi.

Does the train leave from Central Station? Воз полази са главне станице? Voz polazi sa glavne stanice? Vos polasi ssa ghlavne sstanize?

Is the train on time? Воз долази на време? Voz dolazi na vreme? Vos dólasi na vreme?

Let’s sit in the waiting room/ Идемо да седнемо у чекаоницу/ Idemo da sednemo u čekaonicu/ Idemo da ssednemo u ciekaonizu.

BUS/ АУТОБУС/ AUTOBUS/ AUTOBUS

Bus station/ Аутобуска станица/ Autobuska stanica/ Autobusska sstaniza

Where’s the bus station? Где је аутобуска станица/ Gde je buska stanica? Ghde ie autobusska sstaniza?