Misli iz zemlje i druge priče

– A kako Božiji poslanici, zar oni ne pokušavaju da ih izvedu na pravi put, kako bi izbegli paklene muke?

– Naravno da pokušavaju, ali i među njima je malo onih iz kojih zrači Božija svetlost. I sami su podložni đavolskim i satanskim iskušenjima. Bogatstvo u vidu zlata, srebra i dijamanata ima veći sjaj u njihovim očima nego istinska Božija svetlost. Podižu velelepne hramove i bogomolje, ukrašene remek-delima njihove umetnosti, nastojeći da što više vernika privuku na taj način i da im objašnjavaju kako izaći na istinit put Boga i vere. Neki sveštenici su čak toliko unakazili veru u Boga da su počeli sebe da zamišljaju u ulozi Boga na zemlji koji imaju pravo i moć da opraštaju ljudima grehove, primamljujući ih da čine gnusna dela u vidu istrebljenja drugih ljudi, a da će ih oni opravdati pred Bogom za prilične okrugle iznose nakupljenog, ukradenog ili otetog bogatstva. To je biznis tih sveštenika koji im često kažu: „Idite, ubijajte, otimajte, kradite, nama donesite naš deo, a mi ćemo vas opravdati pred Bogom!“ Jedan vid hrišćanske religije se toliko osilio svojim nečasnim radnjama da je krenuo na drugi deo te religije, poubijao njihove predstavnike i opljačkao sve što je mogao da ponese sa sobom. To su najteži ratovi među ljudima, kada iza njih stoje dvolični verski poglavari koji „mogu“ da opravdaju pred Bogom sva svoja zlodela i svu krv koja je prolivena njihovom zaslugom. Zbog svoje čuvene neiskrenosti oni nemaju hrabrosti da te ratove nazovu verskim, već izmišljaju razne lažne nazive, navodno za neke uzvišene ciljeve, ali prava istina se vešto skriva. Naravno da Gospod Bog sve to vidi i zna, njegova kazna će biti poslednja i bespogovorna. Od postanka sveta i veka niko nije uspeo da je izbegne, niti će ikada uspeti.

– Od tvoje tužne priče kosti se lede čak i u Paklu!

– To je samo jedan neznatan delić koji sam ti ispričao. Postojala su i takozvana nasilna prevođenja u njihovu hrišćansku veru, protiv čega je Sin Božiji bio kategorično protiv, on je bio za prevođenje u veru putem ubeđivanja i propovedanja, nikako nasilno. A oni su videli u tome poseban način bogaćenja pa su smislili nasilno prevođenje u novu veru, očekujući na taj bačin basnoslovne dobitke u vidu verskih priloga njihovim crkvama. Nema ljudskosti ni duševnosti, sve se zloupotrebljava i svaka voda se okreće na sopstvenu vodenicu! Tuđe vodenice ne samo da ostaju bez vode, nego se besomučno podvrgavaju uništenju do praha i pepela. Kao rezultat ograničenosti ljudskog uma na sve strane se vide najneočekivanije grozote, gadosti i podlosti, ljudski jezik nema dovoljno reči kojima bi sve to moglo da se opiše.

– Ka čemu sve to vodi, kakav će biti kraj tvojoj tužnoj priči?

– Već sam ti pričao da je Bog jednom pribegao žestokom kažnjavanju potopivši sve što se zateklo na zemlji, ostavivši samo ono što je Noj sačuvao u svom kovčegu. Drgi put je poslao ljudima svog Sina da ih nauči istini i pravdi i obrati u veru u Boga, da im pokaže put ka večnom životu u Raju. Rezultat propovedanja Njegovog sina na zemlji je kolosalan, sačuvani su milioni života, ljudskost je podignuta na veoma visok nivo, ali ni to nije bilo dovoljno. Đavo i satana su nastavili da žive u mnogim ljudskim telima i da ih skreću sa pravog puta. Nakon njegovog boravka na zemlji i vaskrsenja na nebo proroci i njegovi sledbenici su sastavili Sveto pismo koje je trebalo da doprinese širenju njegovog propovedanja, što je ono zaista i učinilo i nastavlja da čini, da upotrebim zemaljska prošla, sadašnja i buduća vremena da bi ti bilo jasnije, jer ti mnogo toga nije dostupno, niti će ikada biti. Uticaj Svetog pisma se vidi u svim oblastima delatnosti ljudi na zemlji: arhitekturi, književnosti, vajarstvu, slikarstvu, pozorištu i t. d. Podignute su hiljade hramova u Njegovu čast, gde se toliko hiljada godina vrše propovedanja Božijih zapovesti i njegovih apostola, proroka i drugih istinskih vernika, gde običan svet pokušava da se približi Bogu i izvede na put večni ka životu u Raju. Mnogi sveštenici i vernici su preuspeli u tome, svoj život su potpuno posvetili Bogu, izolovali se od ostalih ljudi i snagom svoje vere stupili u kontakt sa Bogom, neprestanom molitvom za sebe i ostale grešnike na zemlji.

– Nisi mi odgovorio na moje pitanje o kraju te priče, jer ja nemam sposobnost da razmišljam u tim tvojim večnim kategorijama vremena i prostora?

– Polako, bez žurbe, ovde nemamo potrebe ni za kakvom žurbom, ovde je samo večnost, uspećemo o svemu da razgovaramo, hvala Gospodu što je dozvolio da opštimo međusobno, ne videći jedan drugoga. Njegov Sin je nagovestio perspektivu čovečanstva na zemlji prilikom svog trideset trogodišnjeg boravka na zemlji, predvideo je svoj ponovni dolazak na zemlju kad će biti izvršen strašni sud i definitivno upućivanje svih pravednih ljudi u Raj, a grešnika u Pakao. Proroci su sve to lepo opisali u njihovom Svetom pismu koje i sad nastavlja da vrši svoju svetu misiju. Niko ne zna kad će nastupiti taj momenat, ali čovečanstvo je svakim danom sve bliže i bliže njemu. Taj bi se momenat mogao izbeći da su svi ljudi postali pravedni i poverovali Njegovom prvom dolasku na zemlju, da su uspeli da pomoću molitve isteraju đavola i satanu iz sebe, da nisu sve više i više grešili i činili sve podlosti koje nisu ugodne Bogu. Rezultati aktivnosti ljudskog razuma i srca ne mogu se potpuno ni odricati. Mnogi su uspeli snagom svoga razuma da otkriju velika naučna otkrića, kako to oni nazivaju, odnosno da se približe istini koju Bog namerno drži priotkrivenom, nastojeći da im olakša njihove muke na zemlji. Pošto oni na zemlji sve mere, pa i vreme, sad je kod njih treći milenijum od rođenja Sina Gospodnja i njegove prve pojave na zemlji. Rekoh, od toga trenutka ljudi na zemlji su sve bliži apokalipsi o kojoj govori njihovo Sveto pismo, jer njihovi grehovi se ne umanjuju, već samo rastu, deklarativno su svi za Boga i veru u Njega dok su u hramovima i dok se mole njegovim ikonama. Van svojih bogomolja sve to biva prekriveno zaboravom i željom da se što više obogate i satiru jedni druge.

– Kako sad izgleda njihova istorija?

– Sad je sve teže i teže. Kao i obično, ratovi i ubistva nikada nisu jenjavali, samo su menjali oblik, ali je suština uvek bila ista – istrebljenje svih radi sopstvenog bogatstva i blagostanja. U njihovom devetnaestom veku od rođenja Sina Gospodnjeg na jednom njihovom kontinentu neki mali čovek je toliko bio poražen kompleksima niže vrednosti da je smesta krenuo u osvajanje čitavog sveta. Nije ničemu bio naučen iz mnogovekovne istorije da ni jedna imperija ni carstvo nije večito, jer nije od Boga, već da kad tad mora biti uništeno voljom Boga, da ljudska drskost u kandžama đavola i satane neminovno mora biti suzbijena i uništena, privremeni varljivi uspesi nečistih sila samo su privremeni i oni neminovno bivaju predati zaboravu i uništenju. Rezultat zadovoljenja njegovih bolesnih kompleksa su hiljade i hiljade žrtava, razaranja i uništenja. Pri tom on je drznuo na zemlju punu vere i predanosti Bogu, koja je zbog toga pod njegovom ličnom zaštitom. Jeste uz mnogo žrtava, tragedija, uništenih porodica, ali Bog je poslao jasnu poruku ljudskim dželatima, koji su u kandžama đavola, da će tako proći svako ko se ne rukovodi najvišim Božijim zapovestima i krši ih kad god mu se za to pruži prilika.

– Zar do te mere može doći ljudska degradacija, zar su njihove duše toliko nemoćne?

– One su svemoćne, ali mnogo je vukova u ovčijoj odeći. Ali slušaj dalje, najteži je bio njihov dvadeseti vek od rođenja Njegovog Sina na zemlji. To je bio vek vrhunca ljudske katastrofe, mnogomilionskih žrtava, razaranja, uništenja svega što je bilo stvoreno hiljadama godina. Čovečanstvo je bilo na putu da samo priredi sebi apokalipsu, za koju je već čulo u svom Svetom pismu. Umesto da se okani gnusnih radnji, opet se pojavio kompleks niže vrednosti kada je savez nekih manjih država krenuo na veliku istočnu zemlju punu Božijih hramova, kolevku Njegove istine i pravde, koja je jedina na istinitom putu koju je Gospod odredio ljudima. Predvođene nečistim silama, te manje države su ubrzo shvatile da neće biti u stanju da pobede Božiju državu, pa su na brzinu odlučile da joj podmetnu domaće izdajnike, da organizuju revoluciju za nasilno svrgavanje carske viševekovne imperije i uspostavljanje „socijalne ravnopravnosti“, dakle opet pomoću vuka u ovčijem odelu! Njihovi sakati umovi ništa novo nisu bili u stanju da stvore, opet su pribegli prastaroj istini „zavadi pa vladaj“. Nisu ni bili svesni da će svetski rat koji su pokrenule njihove bolesne ambicije stvoriti najveću klanicu u ljudskoj istoriji na takozvanom zapadnom frontu, koja će se okrenuti i protiv njih i dovesti do raspada njihovih sopstvenih imperija. Njihove države su kao živa bića – rađaju se, razvijaju i umiru, ništa na zemlji nije večno, pa ni njihove veštačke tvorevine.

– I to je sve?

– Naravno da nije. To ih nije naučilo pameti, samo dvadesetak godina posle toga pojavio se opet jedan maloumni mali čovek, pun đavolskih bolesnih kompleksa koji je drznuo da uzme na sebe ulogu Boga na zemlji, formirao je mnogomilionsku čeličnu armiju i krenuo da osvaja svet! Porobivši sve svoje susedne država, i on se osmelio da osvoji Božiji narod i njegovu državu, ne dosećajući se pomoću svoje male prazne glavice da je nemoguće osvojiti nešto što je Božije, gde se đavo i satana praktično nikada nisu zadržavali, gde je snaga molitve Bogu toliko jaka, da nikome ne treba da padaju na pamet takve misli da se to može pokoriti i uništiti. Pa ipak đavo je drznuo na Boga, kao rezultat petogodišnjeg krvavog drugog svetskog rata u Božijoj državi je poginulo dvadeset sadam miliona ljudi, đavo je sateran u mišiju rupu i zaprećeno mu je da mu više ne pada na pamet da kreće protiv Boga, jer umalo je izbegnuta apokalipsa. U njihovom dvadesetom veku ljudsko oružje je svakim danom postajalo sve ubojitije i razarajuće, dotle su ratovi vođeni na kopnu i na moru, a sad su se pojavile smrtonosne čelične ptice, noseći u svojoj utrobi tone paklenih mašina ogromne razorne moći, koje odjednom mogu da razore pola grada ili čitav grad, pun nedužnog civilnog nenaoružanog stanovništva. Ubrzo posle saterivanja đavola u zasluženu rupu i potpisivanja njegove kapitulacije, svet je počeo da kroji planove za nove ratove. Izmišljeno je novo, dotle nepoznato oružje, koje odjednom može da uništi čitav grad ili nekoliko gradova, koje je čak i primenjeno u jednoj dalekoj zemlji na istoku. Čitav ljudski rod se našao u strahu, čovek je opet drznuo na Boga, stvorio je mogućnost samouništenja, što je gotovo jednako Božijoj sili. Đavo koji je bio sateran u rupu kao da je prošao kroz zemaljsku kuglu i ispod svetskog okeana, sasvim neočekivano je vaskrsao u najjačoj zapadnoj državi takozvane demokratije. Po opredeljenju, veliki antički filozof koji je neprestano govorio o demokratiji, razlikovao je demokratiju istine i demokratiju laži. Na žalost, u ovoj najvećoj zapadnoj državi je zagospodarila demokratija laži, jer je njena suština od đavola i satane. Istina se čuva od ostalog sveta kao Svetinja nad svetinjom, a demokratija laži je u funkciji nenormalnog bogaćenja neznatne manjine od nekoliko stotina porodica nad ogromnom većinom koju predstavlja devedeset osam odsto ostalog sveta!

– Posle toga ljudski rod se valjda opametio?

– Ne, na zemlji se sve menja, ali ljudski mozak u vlasti srca i razuma, sa pritajenom dušom koja nema šanse da uzme dominaciju na njihovom belom svetu, ne menja se ni za jedno slovo. Naprotiv, osakaćeni umovi su formirali bezbroj lažnih bogova, pojavili su se mnogi bogovi samozvanci, otvorene đavolske i satanističke crkve koje su okupirale zapadni svet, nastoje po svaku cenu da uspostave vlast nad čitavom zemaljskom kuglom i da uživaju u ispijanju tuđe krvi. Nikome nije dostupna informacija kolikim bogatstvom raspolaže njihova zapadna crkva jer se ona nikome ne potčinjava, to je vrhunac svetskog cinizma, ogromno skrovište ukradenog tuđeg blaga, pogotovu bogatstva istočne crkve. U njihovom takozvanom srednjem veku ta zapadna crkva je mnogo puta kretala u pohode na istočnjačku crkvu koji su imali mahom pljačkaški karakter. Usput su krali i spomenike istočnih careva, koji se i dan danas mogu videti na teritoriji parohije zapadne crkve.

– Kažeš da je počeo treći milenijum od boravka Sina Božija ne zemlji, zar nije vreme da se najzad ljudi opamete i ne idu protiv Boga, kako bi izbegli apokalipsu?

– Ne, đavo i satana, kojima su ispunjena tela zapadnih antihrista, nikada ne miruju i ne daju mira jadnim smrtnim ljudskim telima koja su veoma kratkog veka trajanja na belom svetu. U ovom trenutku često vidim njihove „demokratske“ predsednike kako se kunu, držeći ruku na Svetom pismu, a već sutradan okreću list po list Svetog pisma i slepo potpisuju jedan za drugim ukaze dijametralno suprotne zapovestima iz Svetog pisma! Kao da im đavo drži jedno oko, a satana drugo, pa ništa ne vide. U ovom trenutku vrhunci vladavine đavola i satane se nalaze u dušama dva stogodišnja starca koja su stvorila doktrinu pokoravanja čitavog sveta, koji su svoju moć proširili na sve njihove predsednike koji su se smenjivali poslednjih pedeset godina. Oni su zamislili da će živeti po nekoliko stotina godina, kao poznate ličnosti koje se opisuju u Svetom pismu, čak i šestostruke operacije na njihovim srcima ih ne sprečavaju.

– Stiče se utisak da je Gospod Bog od njih digao ruke i prepustio ih samouništenju.

– Ne, često moram na tvoja pitanja da odgovaram negacijom, jer je tebi mnogo toga nepoznato. Zapadni svet lažne „demokratije“ će biti uništen sam od sebe, pre nego što krene u novi pohod na Božiju zemlju, zaštićenu sa svih strana po obodu i svuda širom njene ogromne teritorije sa nekoliko desetina velelepnih spomenika jednog Božijeg ugodnika koji je mnogo poštovan od strane ove ogromne zemlje i njenog Božijeg naroda. Ko ume da čita – pročitaće, ko ima dušu – osetiće, ko je nošen samo pohlepnim srcem i razumom – biće uništen. Ko je prvi – biće poslednji, ko je poslednji – biće prvi, jer samo je Njegova vlast i moć večna i nepokolebljiva, sve ostalo je trenutno i prolazno jer je od đavola i satane.